Upis polaznika u baletski studio „Kostjukov-Dragičević“

Baletski studio KONSTANTINA KOSTJUKOVA i DUŠKE DRAGIČEVIĆ,

koji će raditi pri Centru lepih umetnosti Guarnerius, upisuje polaznike 26., 27. i 28. septembra,

u terminu od 19-21 čas u prostorijama Guarneriusa (Džordža Vašingtona 12),

a prvi časovi će biti održani 3. oktobra 2011. godine.

Guarnerius će u ovoj sezoni započeti ekskluzivnu saradnju sa našim najeminentnijim

baletskim umetnicima, za koje je osnivanje Baletskog studija „KOSTJUKOV-DRAGIČEVIĆ“

ostvarenje višegodišnje ideje da kao predavači, svoje izuzetno umeće,

znanje i iskustvo prenesu budućim igračima.

Rad u Baletskom studiju KOSTJUKOV-DRAGIČEVIĆ će biti organizovan po grupama

- MLAĐA za decu uzrasta 4, 5 i 6 godina i PREDŠKOLSKA za decu uzrasta 7, 8 i 9 godina (priprema za

baletsku školu)

U želji da se pruži mogućnost za kompletnije baletsko sazrevanje i edukaciju, aktivnosti baletskog studija

uključuju i muške i ženske časove klasičnog baleta za uzrast VI, VII i VIII razreda baletske škole, kao

i rad na programu ispita određene godine, pripremu za takmičenja, pripremu repertoara, časove za

profesionalne baletske igrače i pripremu za audicije.

Informacije možete dobiti putem telefona 069 361 20 38.

Konstantin Kostjukov i Duška Dragičević su prvaci Narodnog pozorišta u Beogradu i dobitnici prestižnih

svetskih i domaćih priznanja.

Posle više od dve decenije vrhunske igračke karijere i 6 godina provedenih na čelu Baleta Narodnog

pozorišta u Beogradu, pedagoški rad je logičan nastavak baletske karijere umetnika svetske slave,

Konstantina Kostjukova, koji između ostalog, poseduje i diplomu Fakulteta za koreografe i pedagoge u

Kijevu.

Primabalerina Duška Dragičević se pored velike i bogate igračke karijere, poslednjih godina bavi i

pedagoškim radom u beogradskom Narodnom pozorištu, a jedini je baletski umetnik sa naših prostora koji

je diplomirao u čuvenoj baletskog školi pri Baljšoj teatru u Moskvi.

„Jedinstveni prostor Guarneriusa je mesto koje inspiriše. Naša ideja je da se deca upravo u ovakvom

ambijentu, na najbolji način upoznaju sa lepotom muzike i pokreta i da uz profesionalnu edukaciju izgrade

sopstveni ukus i interesovanja. Nakon mnogo godina provedenih u baletu, stečeno iskustvo nas na neki

način i obavezuje da svoje ogromno znanje prenesemo mladima i da učestvujemo u formiranju budućih

baletskih igrača. Polaznike očekuje veoma ozbiljan rad, naravno uz sve predivne trenutke koje ova

umetnost pruža.“ – ističu Kostjukov i Dragičevićeva.

KONSTANTIN KOSTJUKOV

1987. godine – dobija zvanje prvaka Baleta Teatra Ševčenko u Kijevu, Ukrajina.

1991. godine – dobija angažman u Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu kao

prvak.

2001. godine – diplomirao na Međunarodnom Centru Pozorišnog Instituta

Ukrajine u Kijevu kao pedagog i koreograf.

Prve uloge u baletima:

Don Kihot (V.Logunov), Labudovo jezero (D.Parlić), Žizela (L.Lavrovski),

Samson i Dalila (L.Pilipenko), Uspavana lepotica (V.Logunov),Vaskrsenje

(L.Pilipenko), Karmen

(V.Logunov), Dama

s

kamelijama(L.Pilipenko),

Šeherezada

(L.Pilipenko), Bahčisarajska

fontana (R.Kljavin), Žena

(L.Pilipenko), Posvećenje proleća (D.Seyffert), Vukovi (D.Seyffert), Jesenji

pljusak (V.Logunov), Slike (L.Pilipenko), Romeo i Julija(A.Šekera),Dr.Džekil i

mr.Hajd (V.Logunov), Pesnik Čajkovski (L.Pilipenko), Odisej (L. Lambrou),Kraljica Margo (K. Simić),

Jesenje cveće (MC. Pietragalla), Nečista krv (L.Pilipenko).

Prve uloge u baletima Teatra Ševčenko u Kijevu:

Senke zaboravljenih predaka (V.Fedotov), Frančeska da Rimini (A.Šumejkin), Romeo i Julija (V.Fedotov),

Labudovo jezero (M.Petipa, L.Ivanov), Don Kihot (M.Petipa, Gorski), Žizela (L.Lavrovski), Uspavana

lepotica (M.Petipa), Krcko Oraščić (V.Kovtun), Pepeljuga (V.Litvinov), Karmen - svita (A.Plisecki),

Bolero (A.Šekera), Romeo i Julija (A.Šekera), Šumska pesma (V.Vronski), Snežana i sedam patuljaka

(G.Majorov), Prometej (A.Šekera), Olga (A.Šekera), Spartak (A.Šekera), Bakti (M.Bežar).

BITEF 1992. godine: Jesenjin – Isidora (J.Šantić).

Uloge u Novom Sadu (kao gost):

Grk Zorba (K.Simić), Karmen svita (V.Logunov), Majerling (K.Simić).

Uloge u Skoplju (kao gost):

Šubert (T.Šiling), Makedonska povest (O.Milosavljeva), Labudovo jezero (E.Aksionova), Krcko Oraščić

(M.Krapivin), Silan umire dva puta (J.Slaneva-Hadžimanova), Don  Kihot (V.Budarin), Žizela (R.M.Bot).

U Kamernoj operi Madlenijanum igra u predstavama:

Orfej u podzemlju (K.Simić), Nižinski-zlatna ptica (K.Simić), Putnik (V.Logunov).

Asistent koreografa:

Ditmara Sajferta u baletu Vukovi, Anatolija Šekere u baletu Romeo i Julija.

Gostovanja sa Baletom Narodnog pozorišta:

Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Kipar, Slovenija, Kolumbija, Španija, Meksiko.

Gostovanja sa Baletom Teatra Ševčenko iz Kijeva:

Španija, Kanada, Nemačka, Švajcarska, Francuska, Kuba, Japan, Portugalija, Rusija, Jugoslavija, SAD.

Gostovanja sa Kamernom operom Madlenijanum:

Bugarska, Rumunija, Rusija, Mađarska.

Samostalna gostovanja:

Jugoslavija, Španija, Rusija, Liban, Kina, Makedonija, Kipar.

Učestvovao na festivalima:

Sverdlovsk – Rusija 1988. godine, Nižnji Novgorod 1992. godine, u okviru Svetske izložbe Ekspo ’92. u

Sevilji, Bejtedin festival – Bejrut 1993. godine, Taškent – Uzbekistan 1996. godine, Festival Alisije Alonso

– Kuba 1997. godine, Budva – Grad teatar 1997. godine., Muzički festival Varninsko leto 2002. godine,

Festival povodom 300 godina Sankt Petersburga 2003. godine,  24. Prolećni budimpeštanski festival 2004.

godine.

Nagrade:

Druga nagrada na II baletskom takmičenju Ukrajine 1987. godine, Prva nagrada na VI svetskom

takmičenju baletskih parova  Osaka - Japan 1991. godine, Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u

Beogradu za ulogu Princa Zigfrida u baletu Labudovo jezero 1991. godine, Godišnja nagrada Narodnog

pozorišta u Beogradu  za ulogu Bazila u baletu Don Kihot 1992. godine, Godišnja nagrada Narodnog

pozorišta u Beogradu i Oktobarska nagrada grada Beograda za ulogu Gospodara u baletu Šeherezada

1994. godine, Nagrada za umetnički doprinos 1995. godine od strane Saveznog Ministarstva kulture,

Nagrada "Davidoff" za savremeni pozorišni izraz za sezonu 1998/1999 godine za uloge u baletima Vukovi

i Posvećenje proleća, Nagrada “Zoranov Brk” u Zaječaru 2002. godine za ulogu Orfeja u baletu Orfej u

podzemlju, Nagrada “Zlatni Beočug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograd za trajni doprinos kulturi za

2003. godinu, Godišnja nagrada Anatolij Šekera za igrača 2002. godine od strane Međunarodnog Centra

Pozorišnog Instituta Ukrajine, Godišnja nagrada Narodnog pozorišta za ulogu Bore Stankovića u baletu

Nečista krv 2009. godine. Dobitnik je Vukove nagrade za 2007. godinu.

U novembru 2004. godine postaje direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

DUŠKA DRAGIČEVIĆ

Prima balerina Baleta Narodnog pozorišta, Duška Dragičević, tokom svoje

igračke karijere ostvarila je brojne vodeće uloge u klasičnom, neoklasičnom i

savremenom repertoaru sa velikim uspehom.

Završila je prestižnu baletsku školu u Moskvi pri teatru1982. godine, u

Boljšoj

klasi jednog od najeminentnijih pedagoga i umetnika Rusije – Natalije Zolotone,

kao prvi stranac, i do danas jedini, koji je to ostvario. Veoma brzo postaje solista

Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a 1991. dobija zvanje prvakinje Baleta.

Iako su joj sa ovako cenjenom diplomom bila otvorena vrata mnogih baletskih

kuća u svetu, za Beograd su je vezivali koreni porodične tradicije čvrsto utkani u

temelje Narodnog pozorišta gde su i njeni roditelji bili takođe baletski igrači, a

potom i mlađa sestra postaje prvakinja Baleta u Beogradu.

Odmah na početku angažmana u Narodnom pozorištu biva zapažena od našeg čuvenog koreografa

Dimitrija Parlića i dobija uloge Biljane u Ohridskoj legendi, gde je uspella da ostvari kompleksnost

uloge, čime počinje njena umetnička karijera. Potom sledi saradnja sa najznačajnijim domaćim i stranim

koreografima i pedagozima, među kojima su: Žarko Prebil, Milko Šparandžek, Mikela Otanasiju, Robert

Kljavin, Endrju Grinvud, Žilber Majer, asistent Bežara Petar Dobrijević, Anatolij Šekera, Eleonora Stebljak.

Kreirala je veliki broj uloga najšireg umetničkog i stilskog diapazona. Njen talenat potvrđen je velikim

klasičnim i neoklasičnim ulogama u predstavama: Labudovo jezero, Kopelija, Don Kihot, Žizela, Per Gint,

Trijumf Afrodite, Petar Pan, Romeo i Julija, Karmen, Šeherezada, Bahčisarajska fontana.

Nesvakidašnja pojava i rafinirani dramski senzibilitet ove umetnice inspirisali su koreografe da za

nju kreiraju svetske praizvedbe baleta: sa Lidijom Pilipenko – Samson i Dalila, Vaskrsenje, Dama s

kamelijama, Slike iz rata i mira, sa Vladimirom Logunovim – Jesenji pljusak, Doktor Džekil i mister Hajd, a

sa koreografom iz Berlina, Ditmarom Sajfertom, kreira predstavu Vukovi, za kamernu operu Madlenianum

sa krunislavom Simićem radi na predstavi Nižinski.

Uprkos kulturnoj izolaciji, ostvarila je velike uspehe na inostranim scenama: Ekspo 92 – Sevilja, Bejrut

Bejtadin festival, Kina, Kipar, Sardinija, Moskva (Teatar Na Taganke), Mađarska, Bienale u Sloveniji,

Makedonija.

Nezaboravni likovi Dalije, Margarite Goje, Nataše Rostove, Šeherezade, Odete i Odilije, uz izvanredan

umetnički spoj sa Konstantinom Kostjukovim, uvodili su publiku u čarobni svet ljubavi iskrenog stvaralaštva,

odanosti i magije trajanja.

Godine 2000. dobija plaketu Narodnog pozorišta za stvaralački opus, tokom danas već izvesno plodne

umetničke karijere.

Godine 2011. godine dobitnik je nagrade Zlatni beočug.

Za dodatne informacije kontaktirajte Jelenu Papić na tel. 011/ 33 45 237 i 063/ 43 52 58